Allahov Poslanik alejhi selam je uzjahao jahalicu, proučio putnu dovu, a zatim rekao:

„Allahu moj, oprosti mi grijehe, jer moje grijehe ne može niko drugi oprostiti.“

Zatim se nasmijao, a ashabi ga upitaše:

„Allahov Poslaniče, zašto si se nasmijao?“

On im ogovori:

„Vaš Gospodar se nasmije kada Njegov rob kaže:

         Allahu moj, oprosti mi grijehe, jer moje grijehe ne može niko drugi oprostiti, i kaže:

         Moj rob zna da grijehe ne može niko osim Mene oprostiti.“

( Ahmed, Ebu Davud i Tirmizi )

kewser
"Koliko sam puta čuo kako za nekog kažu: -Blago si ga njemu, nema mu sreće na daleko! A jadna ti je njegova sreća! Ogradio se malom, i to mu je sve! Po meni je sreća nešto drugo:kad sam ja u sebi skladan, čist i pravedan; kad pošteno živim i radim; kad na mene niko ne uziše niti prstom upire; kad se veselim zori i beharu, a smiren liježem iza jacije, znajući da Onaj koji je iznad zemlje i nebesa zna za mene i vodi računa o meni-eto, to je moja sreća!" (Bašeskijin posljednji zapis-Rešad Kadić)

Komentariši